Hrvatska je 1885. godine imala čak 170.000 ha pod vinogradima, danas je samo 23 063 ha. Od 2010. Do 2017, došlo je do pada proizvodnje vina sa 1.433.000 L na 760.000 L. Ipak, poboljšava se kvalitet vina, vraćaju se neke zaboravljene sorte (malvasia dubrovačka, babica, jarbola, sansigot, trojišćina, itd.), neke sorte doživljavaju procvat (škrlet, teran, pušipel).
Malo istorije
Iako se očekuje da je loza došla tek s Rimljanima, pronađeni su fosilni tragovi preteče loze (Cissetes) u Radoboju kod Krapine, starosti više od 12 miliona godina, a u Podvršju kod Zadra je pronađeno vše vrsta semenki grožđa starijih od 3800 godina.
Kontinentalna i Primorska Hrvatska su imali dva paralelna puta, razvijali su se svako u svom smeru i pod različitim uticajima - obala je bila pod uticajem Feničana i Grka koji su tu napravili kolonije (o tome svedoči 2300 godina stara psefizma iz Lumbarde na Korčuli, zaključak narodne skupštine o raspodeli zemlje doseljenicima, a donosi i listu od oko 200 kolonista iz 3 plemena). Grčki pisac Agatarhid je tvrdio da se na Visu proizvodi vino koje je bolje od svih ostalih vina.
Još u srednjem veku, Korčula i Dubrovnik uvode zaštitu domaćeg vina - Korčulanski statut iz 1407. godine propisuje kaznu za uvoz vina u iznosu od 25 perpera (vrednost tri konja). Statut Dubrovačke Republike (detaljnije OVDE) iz 1272. je specifičan i detaljan, postoji čak 56 zakona koji su regulisali proizvodnju vina. Recimo, vreme žetve je proglašeno državnim praznikom, vinogradari i proizvođači vina morali su dobro brinuti o vinogradu, uz obavezu da ga kvalitetno prekopaju dvaput na godinu, Knez je objavio takođe odluku da berba treba započeti u periodu od kraja avgusta do sv. Mihajla koji se slavi 29. septembra. Krađa iz vinograda se kažnjavala još od 1235. Država je uredbama određivala i način skladištenja. Prodaja vina na otvorenim pijacama je bila zabranjena, a kazna za takav prekršaj iznosila je 25 perpera (Statut, lib. 6, c. 38). U vreme Dubrovačke Republike uglavnom su se proizvodile dve vrste vina - belo vino (vinum album), crno vino (vinum vermelum) i Vinum purum (čisto vino - bez ikakvog mešanja ili dodavanja sastojaka - dakle, preteča današnjih prirodnih vina). Poseban značaj je imala i dubrovačka malvasia. Imala je oštre i restriktivne zakone koji su strogo zabranjivali uvoz ali dozvoljavali izvoz svojih vina preko bilo koje luke.
Dalmacija i kontinentalni deo su bili odvojeni - u doba prve austrijske uprave (1796.-1805.), samo Dalmacija je izvozila 300.000 barila vina i 30.000 barila rakije (1 baril = cca. 66 L), a pretpostavlja se da je zinfandel došao u SAD s dalmatinskim doseljenicima u 19. veku.
U kontinentalnoj Hrvatskoj, postoje dokazi da se grožđe gajilo i prerađivalo još u doba Ilira, koji su tu veštinu naučili od Tračana. Na kontinentu je vinogradarstvo kasnije bilo vezano uz crkvene redove (Cisterciti u Kutjevu grade podrum još 1232., posle odlaska Turaka u Đakovu vinograde obnavljaju biskupi, među njima i Strossmayer), čuveni su bili vinogradi oko Zagreba (spomenuti još u Zlatnoj buli 1242.), Iloka, Varaždina, ali turskim prodorom dolazi povremeno do stagnacije. Organizovano širenje vinogradarstva započinje 1841. godine, osnivanjem Hrvatsko-slavonskog gospodarskog društva.
Još jedna interesantna priča je i o nastanku Iločkih vinograda. 1697.g. Car Leopold poklanja Ilok i posede u Sremu italijanskoj kneževskoj porodici Odescalchi kao naknadu za borbu protiv Turaka. Prvi vlasnik je bio Livio Odescalchi, koji podiže visokosortne vinograde, modernizuje podrum. Važna godina je 1710, kada Odescalchijevi donose prve čokote Traminca i sade ih na posebnom vinogradarskom položaju – Principovac, koji daje vrhunske rezultate, a traminac iz 1947. je služen i na krunisanju Kraljice Elizabete 1953. godine. Nažalost, 1945.g. posed Odescalchijevih se nacionalizuje i oni napuštaju Ilok i vraćaju se u Italiju.
Posle kratkog uvoda o EU fondovima, najzastupljenijim sortama i mogućnostima organske proizvodnje, prešlo se na degustaciju.
Na listi su bila vina: Vina Cmrečnjak Pušipel (2017.), Gospoja Žlahtina, Kabola Malvazija (organsko), Iločki Podrumi Traminac, Vina Gašpar Zlatarica, Vina Zigante Teran i Dalmacijavino Split Plavina.
Vina su pratili kockice hleba uz kvarnersko ekstradevičansko maslinovo ulje, bučino (bundevino) „crno“ ulje iz okoline Varaždina, nagrađeni Agrolagunin istarski sir i namaz od tartufa.
Piše: Ana Naglić