Traminac koji se koristio za pravljenje ovog vina - Traminera, potiče iz bio vinograda Đorđa Bikickog, koji je već tad prskan samo sa bakrom i sumporom. Berba je bila tokom oktobra meseca, a grozdovi su bili na čokotima do poslednjeg trenutka. Botritis cinera se pojavila.
Botritis cinera je gljivica koja se javlja na pokorici zrna grožđa u jesen, a za dalji rast su joj potrebni svetlost i vlaga. Ne dolazi do truljenja grožđa, već gljivice lagano isušuju zrna, pri tom ubrizgavajući interesantne arome kroz pokoricu.
Tokom dehidratacije dolazi do koncentrovanja svih ukusa, kao i šećera, da bi na kraju procesa u tom grožđu bilo 55% šećera. Tačnije, nakon ceđenja, u jednom litru šire bilo je 550g prirodnog šećera. Ovo grožđe je posebno brano, ručno skidano sa peteljki, a zatim je gaženo po starom običaju, nakon čega je došao red na ceđenje. U procesu su korišćene samo sasušene bobice u kojima ima izuzetno malo soka - objašnjava Maurer.
Jedno od najzdravijih vina na svetu
Kada su u 19. veku kretale ekspedicije na Severni pol, procenat preživljavanja je bio tik preko 50 procenata. Mađarska ekspedicija je sa sobom ponela tokaji aszu i u njoj je smrtnost bila manja od 20 procenata. Oni su dnevno pili po tri do četiri decilitra ovog vina, priča Maurer. Zahvaljujući gljivicama u njemu postoje supstance slične penicilinu koje pružaju izuzetno dobru zaštitu od prehlada i raznih upalnih procesa. U mnogim evropskim zemljama je 50-tih i 60-tih godina prošlog veka bilo poznato tek nekoliko desertnih vina kao što su Sauternes francuske vinarije Chateau d'Yquem, nemački TBA (trockenbeerenauslese) i mađarski tokaji aszu, dok je u srednjem veku, pre osvajanja Osmanlijskog carstva, Srem je bio najpoznatija regija u kojoj se proizvode prirodna desertna vina. Ovo nisu ledena vina, ovo su dezertna, slatka vina, za koja struka kaže da su najbolja vina na svetu. Među njima, za najbolje važi esencija.
Aszu i TBA vina sadrže oko 180g šećera po litru vina. U ovom, našem, vinu ima 241g prirodnog šećera pored 11 procenata alkohola.
Tri godine je sazrevalo u hrastovom buretu, a zatim je flaširano. Evo već četvrtu godinu odležava u bocama. Iako ovo vino ima već sedam godina, njegov potencijal odležavanja je nekoliko stotina godina. Nakon nekoliko stotina godina pauze napravili smo ovu esenciju, a pretpostavlja se da slično vino nije pravljeno u poslednjih pet stotina godina. Realna cena ovog vina bila bi oko 200 eura po boci, ali za to na žalost ne postoji tržište. Ipak, ne želimo da odustanemo od prodaje ovog vina, te ga sada po ceni od 5900 dinara možete kupiti u online prodavnici na sajtu prirodnovino.rs.
Etiketa zaslužuje posebnu pažnju
Etiketu je crtao Antonio Bonifini i predstavlja ukrasnu stranu Kodeksa Matije Korvina. Antonio je bio renesansni umetnik iz Firence, jedan od najblistavijih umova svoga doba. Tvrdio je da je probao sva vina sveta , ali da se nikada nije sreo sa vinom kao što je ono iz Srema kao i da nikada bolje nije probao. Odajemo mu počast time što je osnova naše etikete njegov crtež iz 1480. godine. Tih godina, na kraljevskim dvorovima širom sveta pila su se slatka vina iz Srema, nastala od grožđa sa Fruške gore, ističe Oskar Maurer.
Boja vina
Boja esencije od traminca je zlatna, kao da je u boci tečno zlato. Galeotto Marzio, još jedan humanista iz Firence, nakon što je probao slatka vina iz Srema, tvrdio je da Fruška gora krije velike količine zlata, čim je vino koje potiče odatle tako divne zlatne boje. Smatrao je da su čokoti kroz korenje upili zlato te da je ono tako pretočeno u vino.