U ovoj oblasti već postoji zavidan fond naučnog znanja, pa je zeleni pokrivač moguće oformiti različitim biljem, u zavisnosti od cilja vinogradara: zaštita od erozije, gušenje korova, obogaćivanje azotom, privlačenje korisnih insekata, poboljšanje mikrobioma zemljišta... Bez obzira na izabrane kulture svi zeleni pokrivači dodatno obezbeđuju zelenišno đubrivo i znatno doptinose izgradnji humusa. Malo je, međutim, vinogradara koji ostavljaju neočišćen prostor ispod čokota, u redu. Kod konvencionalnih, to najčešče uključuje prskanje herbicidima. Kod organskih, mehaničku obradu. Australijski institut za istraživanja u vinarstvu (AWRI) je u saradnji sa univerzitetom u Adelaidi sproveo višegodišnje istraživanje kako bi ustanovio kakav efekat ima potpuno uklanjanje vegetacije u redu u odnosu na više vrsta zelenog pokrivača: trave, fiksatore azota, zatečeno rastinje, mešavine i mulć. Pre ovog istraživanja praktično da nije bilo uporednih naučnih ogleda koji bi sa više sigurnosti mogli da odgovore na pitanje kakav efekat različiti režimi imaju na vinovu lozu i vino. Pitanja koja su razmatrana su pre svega prinos i kvalitet grožđa (i kvalitet vina), ekonomski efekti, zatim raznovrsnost mikroba u zemljištu, količina prisutnih glista, količina mineralnog azota, dužina sazrevanja, temperatura zemlje i krošnje, i sadržaj ugljenika u zemljištu. Istraživanje je sprovedeno od 2014 do 2018 u četiri komercijalna vinograda sa raznovrsnom klimom. Vinogradi su takođe imali i raznovrsno zemljište: od teške gline do peska. Najbolji rezultati su postignuti u Barosa dolini sa umereno toplom i umereno vlažnom klimom. Kombinacija leguminoza i trava je uspešno suzbila korove bez gubitka roda grožđa. Sadržaj ugljenika u zemljištu je bitno povećan. Došlo je do smanjenja od AUS$ 1.700/ha u poređenju sa pređašnjom praksom korišćenja herbicida za suzbijanje vegetacije u redu. Enolozi su naslepo poredili vina iz svih različitih tretmana (uključujući i herbicid) i nisu ustanovili nikakve bitne senzorne razlike. Najgori rezultati su bili u vinogradu Riverland, koji ima veoma toplu i suvu klimu. Kombinacija jednogodišnjih trava i leguminoza nije uspela da suzbije korove u većoj meri, dok je u redovima zasejanim egzotičnim travama suzbijanje korova bilo uspešno, ali sa gubitkom prinosa.
Postupak
Deset različitih kombinacija je posađeno, svaka na četiri mesta. Seme je sađeno direktnom sejalicom, u jednom redu sa svake strane čokota, 20cm od čokota i na 10mm dubine. Nije primenjivano đubrivo. Za ogled sa mulčom korišćeno je seno tritikala 55t/ha, a u herbicidnom ogledu korišćen je total po potrebi i preporuci proizvođača. Sve biljke su puštene da prirodno rastu i uginu, bez košenja ili valjanja. Neka jednogodišnja semena su dodata u drugoj godini, pošto same biljke nisu odbacile dovoljno da očuvaju balans mešavine. Tri puta godišnje mereno je prisustvo biljnih vrsta i suva masa. Balans krošnje i roda je ocenjivan merenjem težine orezotine i grožđa, dok je uravnoteženost krošnje merena indeksom površine lišća korišćenjem aplikacije za mobilne telefone VitiCanopy. Peteljke su uzimane na listu suprotno cvasti u fazi 80% precvetavanja i rađena je analiza prisustva makro i mikro elemenata. Berba je obavljena ručno, a praćen je AWRI protokol za preradu crvenih vina. Senzorno ocenjivanje je radio panel od 26 enologa iz doline Barosa na slaki od 20 poena. Radi ocenjivanja života u zemljištu mašinski je uzimano po tri uzorka (kernevi do dubine od 30cm) u svakom ogledu, koji su zamrznuti slati u laboratoriju gde je rađena DNA analiza.
Rezultati
U prvoj godini rezultati nisu mereni pošto zeleni pokrivač nije imao vremena da deluje. 2015. i 2016. su u vinogradima Nuriootpa, zasađenog širazom, bile bitno različite. 2015. je bila suva u proleće, a 2016. vlažna. Ovo je imalo najviše uticaja na autohtone prerijske trave wallaby grass i cocksfoot koje sa prestankom prolećnih padavina prestaju da rastu i suše se i tako stvaraju mulč pokrivač. U 2016. i u 2015. na parcelama sa irigacijom one su nastavile da rastu i smanjile su prinos grožđa. Mešavina raži i goveđe deteline (Medicago polymorpha) je ne samo obezbedio veću rodnost u poređenju sa tretmanom herbicidima (28%), nego su i vina sa tim tretmanom dobila više ocene od kontrole sa herbicidima. U Australijskim komercijalnim uslovima ovo je donelo povećanje prihoda za AUS$ 5.000/ha na investiciju od AUS$ 200/ha.
Vinograd u Eden Valley, zasađen kaberne sovinjonom, je odabran zbog proizvodnje visokokvalitetnog grožđa u uslovima hladnije klime i više padavina. U kišnoj 2016/2017 sezoni pokazalo se da je nastavak rasta autohtonih trava koje uobičajeno odumiru krajem proleća imao veći uticaj na smanjenje prinosa. Negativne rezultate ie dao i mulč, koji je zadržavao previše vlage, hladio zemlju i odložio pupljenje. I ovde se zatravljivanje sa mešavinom trava i leguminoza pokazalo kao najbolje i po pitanju prinosa i po pitanju kvaliteta.
Zaključci
Rezultati ogleda su opisani u veoma detaljnom izveštaju koji je ovde nemoguće preneti. Namera je bila da se naši organski vinari navedu na razmišljanje i eventualno naprave sopstvene oglede. Preporučujem da se pogleda vebinar gde je ovaj izveštaj predstavljen na YouTube: youtu.be/4Pks7-bCOpY Pošto u ogledu nije bilo režima mehaničkog uklanjanja rastinja ispod čokota, a to je jedini način u organskoj proizvodnji, rezultati iz ogleda koji se odnose na herbicide se mogu odnositi i na mehaničko uklanjanje, jer oba metoda ostavljaju golu zemlju. Oblasti u kojima je izveden ogled imaju klimu veoma sličnu klimi u Srbiji, pa se rezultati mogu direktno primeniti i na naše uslove. Međutim, u ogledu su korišćene biljne vrste čije je seme lako dostupno u Australiji. Potrebno je replicirati ogled kod nas, korišćenjem biljnih vrsta koje su kod nas lako dostupne. Autori u zaključcima upozoravaju da su svi ogledi rađeni u konvencionalnim vinogradima gde se godinama koriste herbicidi. U organskim vinogradima gustina postojećih korova i količina semena koje odbacuju svake godine može bitno umanjiti moć sađenog zelenog pokrivača da istisne korovske biljke i da je možda potrebno sađenje svake godine.
Dodatna literatura
Naučni radovi zasnovani na ogledima sadnje zelenog pokrivača ispod čokota koji takođe mogu pmoći u razumevanju ove materije: Vukicevich, E., Lowery, T., Bowen, P., Úrbez-Torres, J.R., Hart, M. 2016.
Cover crops to increase soil microbial diversity and mitigate decline in perennial agriculture. A review. Agronomy for Sustainable Development 36: 48. Bowles, T.M., Jackson, L.E., Loeher, M., Cavagnaro, T.R. 2017.
Ecological intensification and arbuscular mycorrhizas: a meta-analysis of tillage and cover crop effects. Journal of Applied Ecology 54(6): 1785-1793. Pérez-Álvarez, E.P., García-Escudero, E., Peregrina, F. 2015.
Soil Nutrient Availability under Cover Crops: Effects on Vines, Must, and Wine in a Tempranillo Vineyard. American Journal of Enology & Viticulture 66(3): 311-320. Karl, A., Merwin, I.A., Brown, M.G., Hervieux, R.A., Vanden Heuvel, J.E. 2016.
Impact of Undervine Management on Vine Growth, Yield, Fruit Composition, and Wine Sensory Analyses in Cabernet franc. American Journal of Enology & Viticulture 67(3): 269-280. Penfold, C., Howie, J., Weckert, M., Nordblom, T. 2019.
Under-vine cover cropping – a source of vine medication. Australian & New Zealand Grapegrower & Winemaker (671): 34-38.
Piše: Branislav Anđelić